Post by TNTedo on Jan 28, 2005 12:32:39 GMT -5
Malo se zna o ovom sportu u BiH pa evo prilike za sve one koji vole ovaj sport i znaju nesto vise o njemu da kazu nesto.Za pocetak evo jedan clanak iz Nezavisnih novina koji je ustvari reakcija jednog citaoca na clanak istih novina koji nazalost nisam uspio pronaci.
Prosudite sami...........................
Banja Luka je bila centar padobranstva
Pišem iz Kabula u Avganistanu. Ovako daleko od kuæe "Nezavisne novine" su jedan od osnovnih izvora informacija i na neki naèin veza sa onim što se dešava u našoj zemlji. Èesto u novinama naiðemo na tekst u kojem navodi nisu baš sto odsto taèni, ali s obzirom da ni novinari ne mogu sve znati mi to na neki naèin oprostimo.
Ovaj put se ipak radi o neèemu èemu je mnogo ljudi posvetilo svoj život i nisam mogao a da vam se ne obratim… Radi se o vašem tekstu "Banjoluèanima zvanje sportskog padobranca".
Zovem se Aleksandar Santraè roðen sam i živim u Banjoj Luci. Padobranstvom se bavim od 1987. godine. Poèeo sam u svom rodnom gradu u Aeroklubu "Rudi Èajavec", do sada imam preko hiljadu skokova. Osvojio sam mnogo medalja na raznim takmièenjima, ali ipak najdraže su mi one koje sam osvojio u ekipnoj konkurenciji, jer se tako uvijek pokazivala snaga "Gromova iz Banje Luke".
Tokom rata ime našeg kluba se željom nekih drugih ljudi promijenilo u AK "Sveti Ilija" i tako je Rudi Èajavec, heroj naše mladosti sletio jednom zauvijek. Ljubav prema padobranstvu nas je održala u klubu. Nastavili smo raditi u još težim uslovima i ostvarivali još bolje rezultate… Onda je borba za opstanak u tom teškom vremenu uradila svoje… mnogi su se okrenuli svojim porodicam, a nažalost bilo je i oni koji su u ratu položili svoj život.
Nas nekoliko je nakon rata otišlo zbog neslaganja sa politikom koju su u klubu provodili ljudi koji su se u to vrijeme nalazili na rukovodeæim mjestima. Našim kolegama koji su ostali u klubu, a prije svega gospodinu Dušku Grmuši zahvaljujemo, jer u Banjoj Luci još ima zaljubljenika u padobranstvo. Nesumljiv je trud koji ova gospoda ulažu u ovaj sport, pogotovo danas kad je vrlo malo onih koj su voljni da finansijski potpomognu ovaj skupi sport.
Meðutim, nisu taèni navodi da klub Banjaluèki padobranci postoji pedeset godina. Oni možda njeguju tradiciju Aerokluba "Rudi Èajavec" i njegove padobranske sekcije, ali dalek je put pred njima da ostvare i približno rezultate kao ovaj legendarni klub kroz koji je prošlo preko hiljadu padobranaca.
Iz poštovanja prema nastavnicima padobranstva gospodi Viktoru Kupljenku, Ljubomiru Prodanoviæu, Radi Cajiæu, Ranku Sefroviæu te pokojnom Zvonku Debeljakoviæu i mnogim drugim koji su proveli život školujuæi padobrance, moram reæi da vam posebno navod kako samo 15 padobranaca u Banjoj Luci ima dozvolu sportskog padobranca, nije taèan.
Od davne 1955. godine pa sve do pred ovaj nesretni rat godišnje je tridesetak padobranaca završavalo osnovnu obuku, a najmanje desetak od svake genercije dobijalo je dozvole sportskog padobranca.
Samo tada mi nismo morali da idemo u Beograd da bi dobili ovu laskavu titulu, Banja Luka je bila centar jugoslovenskog padobranstva i u Zalužane su dolazili svi od Vardara pa do Triglava.
Na kraju, moram još pomenuti ljude koji su kao pripadnici AK "Rudi Èajavec" harali jugoslovenskom padobranskom scenom i ostaæe upamæeni kao banjoluèki padobranci, heroji neba iznad zaluzana: Za pamæenje: Viktor Kupljenik, Edin Alisa, Ljubomir Prodanoviæ, Rade Cajiæ, Milan Seferoviæ, Josip Popoviæ, Dijana Kupljenik, Rašida Hadžiselimoviæ, Ermin - Vali Dediæ, Aleksandar Banjac, Dejan Santraè, Senad Kariæ, Fahrudin Begoviæ Fako, Zvonko Debeljakoviæ i mnogi drugi zaslužni da AK "Rudi Èajavec" bude jedan od najtrofejnijih klubova u Banjoj Luci.
Prosudite sami...........................
Banja Luka je bila centar padobranstva
Pišem iz Kabula u Avganistanu. Ovako daleko od kuæe "Nezavisne novine" su jedan od osnovnih izvora informacija i na neki naèin veza sa onim što se dešava u našoj zemlji. Èesto u novinama naiðemo na tekst u kojem navodi nisu baš sto odsto taèni, ali s obzirom da ni novinari ne mogu sve znati mi to na neki naèin oprostimo.
Ovaj put se ipak radi o neèemu èemu je mnogo ljudi posvetilo svoj život i nisam mogao a da vam se ne obratim… Radi se o vašem tekstu "Banjoluèanima zvanje sportskog padobranca".
Zovem se Aleksandar Santraè roðen sam i živim u Banjoj Luci. Padobranstvom se bavim od 1987. godine. Poèeo sam u svom rodnom gradu u Aeroklubu "Rudi Èajavec", do sada imam preko hiljadu skokova. Osvojio sam mnogo medalja na raznim takmièenjima, ali ipak najdraže su mi one koje sam osvojio u ekipnoj konkurenciji, jer se tako uvijek pokazivala snaga "Gromova iz Banje Luke".
Tokom rata ime našeg kluba se željom nekih drugih ljudi promijenilo u AK "Sveti Ilija" i tako je Rudi Èajavec, heroj naše mladosti sletio jednom zauvijek. Ljubav prema padobranstvu nas je održala u klubu. Nastavili smo raditi u još težim uslovima i ostvarivali još bolje rezultate… Onda je borba za opstanak u tom teškom vremenu uradila svoje… mnogi su se okrenuli svojim porodicam, a nažalost bilo je i oni koji su u ratu položili svoj život.
Nas nekoliko je nakon rata otišlo zbog neslaganja sa politikom koju su u klubu provodili ljudi koji su se u to vrijeme nalazili na rukovodeæim mjestima. Našim kolegama koji su ostali u klubu, a prije svega gospodinu Dušku Grmuši zahvaljujemo, jer u Banjoj Luci još ima zaljubljenika u padobranstvo. Nesumljiv je trud koji ova gospoda ulažu u ovaj sport, pogotovo danas kad je vrlo malo onih koj su voljni da finansijski potpomognu ovaj skupi sport.
Meðutim, nisu taèni navodi da klub Banjaluèki padobranci postoji pedeset godina. Oni možda njeguju tradiciju Aerokluba "Rudi Èajavec" i njegove padobranske sekcije, ali dalek je put pred njima da ostvare i približno rezultate kao ovaj legendarni klub kroz koji je prošlo preko hiljadu padobranaca.
Iz poštovanja prema nastavnicima padobranstva gospodi Viktoru Kupljenku, Ljubomiru Prodanoviæu, Radi Cajiæu, Ranku Sefroviæu te pokojnom Zvonku Debeljakoviæu i mnogim drugim koji su proveli život školujuæi padobrance, moram reæi da vam posebno navod kako samo 15 padobranaca u Banjoj Luci ima dozvolu sportskog padobranca, nije taèan.
Od davne 1955. godine pa sve do pred ovaj nesretni rat godišnje je tridesetak padobranaca završavalo osnovnu obuku, a najmanje desetak od svake genercije dobijalo je dozvole sportskog padobranca.
Samo tada mi nismo morali da idemo u Beograd da bi dobili ovu laskavu titulu, Banja Luka je bila centar jugoslovenskog padobranstva i u Zalužane su dolazili svi od Vardara pa do Triglava.
Na kraju, moram još pomenuti ljude koji su kao pripadnici AK "Rudi Èajavec" harali jugoslovenskom padobranskom scenom i ostaæe upamæeni kao banjoluèki padobranci, heroji neba iznad zaluzana: Za pamæenje: Viktor Kupljenik, Edin Alisa, Ljubomir Prodanoviæ, Rade Cajiæ, Milan Seferoviæ, Josip Popoviæ, Dijana Kupljenik, Rašida Hadžiselimoviæ, Ermin - Vali Dediæ, Aleksandar Banjac, Dejan Santraè, Senad Kariæ, Fahrudin Begoviæ Fako, Zvonko Debeljakoviæ i mnogi drugi zaslužni da AK "Rudi Èajavec" bude jedan od najtrofejnijih klubova u Banjoj Luci.
